Značenje reči joga na sanskritu je sjedinjavanje, povezivanje, spajanje uma, duha i tela. Na prostirci vrlo često može doći do zbrke izmedju tih aspekata, pa onda telo hoće da radi brzo, žustro, jako, a um nije spreman na to ili se desi da dosada i usamljenost toliko razdiru da telo nema snage da se pomakne.
Tada um na sve načine saopštava kako joga ne deluje, kako treba odustati, kako se ljubav ugasila. U jogi, kao i životu, ljubav i bol su sestre bliznakinje.
Joga nas uči da je život poražavajuće surov i nepodnošljivo sladak, često u isto vreme. Joga je ljubavna priča gde se sve raspadne. Dodje osećanje napuštanja, nestaje ono uzbudjenje koje traje prva tri meseca. Radoznalost izvodjenja novih asana. Nestaje osećanje lakoće i rasterećenja, a ostajemo samo mi sa svojom senkom.
Imala sam učenicu koja je počela da izbegava časove joge, deluje sumnjičavo, čak i da se izvinjava svaki put kada bi došla na čas. Izbegavala je moj pogled i imala nevidljivi zid oko svoje prostirke.
Ranije je znala da postavlja pitanja ili da sa ostalima ćaska posle časa. Sada bi prva otišla toliko brzo da ja još nisam ni ustala sa prostirke. Konačno sam uspela da popričam sa njom.
Rekla je kako je zauzeta, pričala o deci, a onda je pogledala u stranu i rekla: „Ne znam… joga više ne radi, ponekad kad sam u položaju deteta (balasana) osećam bes i razočarenje.”
Negativnost je jedna od emocija joge
Joga je postala sinonim za fraze osećati se dobro, čak mi je i moja terapeutkinja u šali rekla kako obe radimo u „Osećam se dobro” industriji.
Uglavnom ovako ide redosled dešavanja: jogom do prosvetljenja, prosvetljenjem do duhovnosti, a sa duhovnosti razvijamo otpornost na stres, brige oko novca, dece, partnera, vremena koje odmiče.
U tome ima mnogo istine. Joga može zaista da pokaže koliko je život uistinu lep. Ali, joga će takodje pokazati koliko loše možemo da se osećamo.
Kada iskrene emocije počnu da nalaze svoj put ka površini, neki učenici tada napuste školu, izbegavaju časove ili misle kako joga nije za njih. Kažu: „Joga više ne deluje.”
Sama negativna emocija ih odvlači, nisu raspoloženi ili budu previše depresivni da bi se pokrenuli, čak počnu da osećaju krivicu što se osećaju bedno, dok drugi uživaju u svojoj šavasani.
To nije dokaz da joga ne deluje, već upravo suprotno.
Negativnost i razočaranje ne znače kraj, nego deo puta koji treba da se prodje. Ako želimo da razumemo jogu, sebe, svoj život, to je put koji bi trebali da prodjemo. Ako ipak odlučimo da je put previše strašan i jeziv, gubimo mogućnost za velikim iskustvom sopstvenog života, a time stopiramo snagu i kapacitet da prebrodimo krizu.
Ako odustanemo, ne prebrodimo i zatrpamo, doći će zatišje, a onda posle nekog vremena možemo očekivati nalete besa prema sebi i drugima, koji su potpuno neprikladni situaciji u kojoj smo se zatekli.
Joga je istina, a ne sjaj
Mnogi kroz život potiskuju emocije, žive u racionalizaciji, mahanizmima odbrane, izbegavanju ili sublimaciji kroz agresivno vežbanje, hranu, alkohol, televiziju, prozaične odnose.
Žene u ranom detinjstvu uče da ne pokazuju bes i ljutnju jer to nije ženstveno, nije lepo. Muškarcima je zabranjeno da plaču, da tuguju, ceo život se sa nekim porede, takmiče.
Iz potrebe da se bolje osećamo, mnogi će zatvoriti svoje srce i tražiti spas u brzim i instant rešenjima, što se moderno naziva Duhovni Bajpas.
Da bi se izbegle bolne emocije, nedovršene priče, istinit razvoj, ljudi koriste fraze kao što su: „Sve se dešava sa razlogom”; „Čudni su putevi Gospodnji”; „Ko zna zašto je to dobro” i mnoge druge. Privremeno pronadju utehu u tome, ali dugoročno to nije rešenje, jer se emocija kao Lesi uvek vrati kući.
Dešavaće se da na času budete u divnoj balasani i da ne osećate ništa drugo, nego samo dosadu, iritaciju i nelagodu. Gledećete u sat i svaki minut trajaće previše dugo, čas nikako da se završi.
Može da se desi i da bude čas na kojem će te psovati u sebi svog učitelja i biti u neslaganju sa svim što on/ona izjave. Na to se i misli kad se kaže da joga nije sjaj, joga je istina.
Prosvetljenje nije u otpuštanju emocija, nego razumevanju istih. Šta one čine za nas i kako se odražavaju na telo.
Nepovredjivanje i oproštaj nisu u vezi sa osećanjem velikodušnosti, nego saznanje i teskoba pri preuzimanju odgovornosti i pravih akcija suočavanja. Oproštaj vrlo često dolazi odmah nakon priznanja sopstvene gorčine. Ljubav nije uvek radost. Ljubav nekad boli, ljubav je sirova.
Emocije su vrata ka unutra. Nije cilj da postojimo bez svoje senke, da postanemo toliko spiritualni da više ne osećamo gojaznost, dosadu, zavist, nestrpljenje.
Cilj je suočiti se, hrabro poći u mrak.
Da zaključimo
Ne odbacujte senku, ona će se uvek pojaviti, ona je deo identiteta. Idite u mrak, doći će pustoš, očajanje i ono se transformiše kada idemo u tom pravcu, tim putem. Vreme nije dovoljno, potrebno je proživeti to iskustvo.
Joga je ljubavna priča. Ne ona slatka i romantična ljubavna priča. Nego ona prava. Ona što za sobom ostavlja promenu. Ako ste spremni za ljubav i promenu pogledajte moju ponudu joga časova.
